Отишао је Ћуре. Предобри и препоштени човек великог срца. Додуше, то срце је радило једва трећином капацитета, али довољно да сеје љубав и доброту где год да се појави. Неколико пута је већ био прежаљен, али снагом воље враћао се у живот и ставаљао у службу свом Јединству. Овога пута, опака болест га је победила, послала у легенду међу бесмртнике убског фудбала.
Драган Ћургуз је био изузетан фудбалски судија, савезног калибра. По завршетку судијске каријере, несебично је своје бескрајно знање преносио млађим арбитрима, а у његовој кући одрасла су још два делиоца правде- старији Остоја који је дуго имао епитет "прве убске пиштаљке" и млађи Мирко који има само пех да је толико добар голман, па још није одлучио да буде прави очев наследник. Драган Ћургуз је важио за апсолутног фудбалског ауторитета када је реч о прописима и правилима фудбалске игре, сатима је могао да прича о најситнијим фудбалским детаљима, а подразумевало се да све убске судије пре полагања тестова долазе код Ћурета на додатну едукацију.
Велики део живота посветио је Јединству које ових дана прославља јесењу титулу, умногоме захваљујући и сјајним одбранама његовог сина Мирка Ћургуза. Ко зна колико је протокола саставио, колико путовања имао са клинцима тима са Шепковца, колико пријатеља стекао по фудбалској Србији...Питали су последњих неколико недеља људи из Крупња, Клубаца, Љубовије, Шапца..."Шта је са Ћуретом? Што га нема?", надајући се да ће још мало украсти од живота који му је више пута висио о концу. Ипак, чудо се није још једном десило. Док је Убом провејавао први новембарски снег, стигла је, иако очекивана, опет подједнако болна вест да је Драган Ћургуз у 60. години живота поклекао пред много јачим противником...