Представа „Камен за под главу” убског Позоришта „Раша Плаовић” доживела је своју премијеру 25. октобра у препуној сали Дома културе. Чувени драмски комад Милице Новковић, који је уврштен у пет најбољих дела савремене српске драмске књижевности, режирао је доајен убског глумишта Зоран Савковић, а да је и у овој улози био веома успешан сведоче аплаузи током представе и бурне овације на крају. Вођен сигурном руком редитеља, бројан глумачки састав на сцену је уверљиво донео опору, снажну и болну причу о анатеми породице Вучетић и људима који живе у свету који је изгубио веру у Бога и вредности традиционалног морала, а није пронашао нова упоришта. Иако написана пре три и по деценије, драма „Камен за под главу”, подсетила је убска премијера, и даље је актуелна, јер пре свега говори о српском народу и менталитету српског сељака, о нашим вечитим деобама, новим разлазима, ћерањима због земље и жене и о томе да нас ни смрт не може ујединити. Овај тежак и сложени комад изванредно су изнели убски глумци, који су ефектно и упечатљиво креирали своје ликове. Ансамбл су предводили искусни Александар Тадић, Воја Раонић и Мирјана Ж. Симић, док су уједначени у доброј игри били Ратко Марјановић, Владимир Тадић, Милан Марковић, Марко Савковић, Александар Петровић, Слађана Малетић и Мирјана З. Симић. Сценографију је креирао Душко Ашковић као гост, музику потписује Драган Максимовић Маки, а у реализацији представе још су учествовали Немања Јовановић (светло), Зоран Ристић (тон), Зорица Сибиновић (шминка), Снежана Јовановић (шаптач и реквизтер) и Живота Живановић (израда сцене).
У препуној сали Дома културе био је и драматург из Ваљева Бранко Лукић који је био задовољан убском премијером представе „Камен за под главу”.
- Текст Милице Новковић има једну универзалну, метафизичку димензију. Оностарани и овострани свет који се ту преплићу дају глумцима и ансамблу невероватну могућност да сугестивно делују на публику, што се десило вечерас. Ово је ансамбл представа и ту нема пуно епизода, статиста. Свако мора да понесе део терета на себи да би представа деловала како ваља и мислим да нема слабог места. Музичка подлога је сјајна, као и сценографија. Представу би требало приказати на сценама широм Србије, зато што овај текст није дуго игран, а и даље је изузетно занимљив – рекао је Бранко Лукић након премијере.