Иако најбројнији, убски фудбалски клубови су само неми посматрачи одлука ФС Колубарског округа. Прва општинска "прераста" у Међуопштинску лигу, коју ће попунити осам убских и четири лајковачке екипе.
Многобројни поклоници најлепше споредне ствари на свету у убском крају су огорчени на најављену реорганизацију општинских (међуопштинских) лига која нас очекује од наредне сезоне. Иако ничим конкретно везан (нисам члан Савеза, нити члан управе ниједног клуба) осетих потребу да кажем реч, две о све очигледнијој деградацији убског фудбала, из темеља.
Колико смо оштећени говори податак да ћемо у наредној сезони, уместо досадашњих четрнаест, имати само осам представника у шестом рангу такмичења. "Лига без брига" (последњи,седми степен такмичења - јединствена Општинска лига Уб) имаће најмање шеснаест а можда, чак, и двадесет екипа (уколико неке од екипа испадну из Окружне лиге, а Радуша и Новаци остану при одлуци да оформе клубове за наредну јесен).
Покушали смо у претходним бројевима "Гласа Тамнаве" да покренемо убску фудбалску јавност да каже шта у ствари мисли о још једној "ваљевској подвали". И видели смо - готово сви учесници анкете листом негативно говоре о овој "фикс идеји" ФС Колубарског округа, која ће, не само финансијски, угрозити клубове који ионако грцају, већ ће и обезвредити борбу за висок пласман у такмичењу са лајковачким клубовима.
И док општине у окружењу (а и шире) муку муче да саставе лиге од осам или дванаест клубова, у фудбалском Убу све пршти од дуела и јурњаве за бубамаром. Две лиге од четрнаест и десет клубова, плус шест окружнолигаша, у просеку прати већи број навијача него многе суперлигашке мечеве. Није редак случај да се на неком од локалних дербија окупи и до хиљаду и по гледалаца, што је, мора се признати, за многа села, остао једини вид окупљања и дружења мештана. Традиција у којој убски клубови деценијама ведре и облаче малим теренима колубарског округа је засметала појединцима па су, можда, пожелели да нас "ократе" за неки од шест клубова у Окружној лиги "Колубара".
Није занемарив податак да ће се убудуће сав приход од такмичења сливати у касу Колубарског округа који ће водити Међуопштинске лиге и да се тиме повећавају и накнаде које су клубови дужни да плаћају судијама. Клубови су, у целој овој "заврзлами", стављени пред свршен чин. Без много помпе, ова одлука је пре неколико месеци донета на једној од седница ФС Колубарског округа, а процурела је у јавност тек недавно. Стога и питање које се намеће: Зашто се ова одлука тако дуго крила од јавости? До последњег кола биће неизвесни састави будућих лига, а додатну конфузију прави евенутална могућност да јединствена убска општинска лига буде прегломазна, и самим тим, прескупа за многе клубове.
Некако ми се чини да је Уб, у овом случају, промовисан у својаврсног спасиоца фудбала у Колубари, али на своју штету. Не знам колико је то могуће, с обзиром да су то две дијаметрално супротне ствари. Корист ће очигледно имати Ваљево, Мионица, Љиг и Лајковац, а Убу остаје да, још једном, докаже примат на травнатом терену. Губили смо пуно пута за зеленим столом (волшебно кажњавање и "избацивање" Радника из Окружне лиге прошле сезоне), док смо на ситна поткачивања одавно навикли. Можда ће нас ово искуство коначно научити да коначно будемо јединствени ?!
Колико смо оштећени говори податак да ћемо у наредној сезони, уместо досадашњих четрнаест, имати само осам представника у шестом рангу такмичења. "Лига без брига" (последњи,седми степен такмичења - јединствена Општинска лига Уб) имаће најмање шеснаест а можда, чак, и двадесет екипа (уколико неке од екипа испадну из Окружне лиге, а Радуша и Новаци остану при одлуци да оформе клубове за наредну јесен).
Покушали смо у претходним бројевима "Гласа Тамнаве" да покренемо убску фудбалску јавност да каже шта у ствари мисли о још једној "ваљевској подвали". И видели смо - готово сви учесници анкете листом негативно говоре о овој "фикс идеји" ФС Колубарског округа, која ће, не само финансијски, угрозити клубове који ионако грцају, већ ће и обезвредити борбу за висок пласман у такмичењу са лајковачким клубовима.
И док општине у окружењу (а и шире) муку муче да саставе лиге од осам или дванаест клубова, у фудбалском Убу све пршти од дуела и јурњаве за бубамаром. Две лиге од четрнаест и десет клубова, плус шест окружнолигаша, у просеку прати већи број навијача него многе суперлигашке мечеве. Није редак случај да се на неком од локалних дербија окупи и до хиљаду и по гледалаца, што је, мора се признати, за многа села, остао једини вид окупљања и дружења мештана. Традиција у којој убски клубови деценијама ведре и облаче малим теренима колубарског округа је засметала појединцима па су, можда, пожелели да нас "ократе" за неки од шест клубова у Окружној лиги "Колубара".
Није занемарив податак да ће се убудуће сав приход од такмичења сливати у касу Колубарског округа који ће водити Међуопштинске лиге и да се тиме повећавају и накнаде које су клубови дужни да плаћају судијама. Клубови су, у целој овој "заврзлами", стављени пред свршен чин. Без много помпе, ова одлука је пре неколико месеци донета на једној од седница ФС Колубарског округа, а процурела је у јавност тек недавно. Стога и питање које се намеће: Зашто се ова одлука тако дуго крила од јавости? До последњег кола биће неизвесни састави будућих лига, а додатну конфузију прави евенутална могућност да јединствена убска општинска лига буде прегломазна, и самим тим, прескупа за многе клубове.
Некако ми се чини да је Уб, у овом случају, промовисан у својаврсног спасиоца фудбала у Колубари, али на своју штету. Не знам колико је то могуће, с обзиром да су то две дијаметрално супротне ствари. Корист ће очигледно имати Ваљево, Мионица, Љиг и Лајковац, а Убу остаје да, још једном, докаже примат на травнатом терену. Губили смо пуно пута за зеленим столом (волшебно кажњавање и "избацивање" Радника из Окружне лиге прошле сезоне), док смо на ситна поткачивања одавно навикли. Можда ће нас ово искуство коначно научити да коначно будемо јединствени ?!
