Ламентације "доконих"
Србија пролази кроз период који је по много чему тежи од многих који су за нама. Запамтио је овај народ ратове и "разна бомбардовања", још од оних у Првом и у Другом светском рату... Тукли су нас непријатељи, а богами, тукли су нас и савезници... Запамтили смо и "Милосрдног анђела". Осетили смо "правду" удружених некадашњих победника и поражених у ратовима прве половине прошлог века. Гледали смо и нагледали се разних зала. Увукао се, полако, неприметно, неки ђаво и у нас. Како, иначе, објаснити све те породичне трагедије, све чешћа самоубиства, све већу мржњу, најчешће, безразложну? Зло међу људима?
Круцијално питање о томе којим ће путем Србија наставити - европске интеграције или изолација - тако, бар кажу политички аналитичари и коментатори на, ових дана веома гледаној телевизијској емисији на "Б 92 ИНФО" - "Глас Америке" - чини се, остаје отворено (?),
Изгледа да смо превише дуго ходали по танкој жици и сада, када смо на дохват сигурног ослонца и друге стране великог зида, нисмо у стању да направимо одлучујући корак. (Звучи познато.)
Косово је проблем за Србију, како нам ових дана објашњавају историчари, већ више од сто година. И, док пијемо јутарњу кафу код "Жеље", ми, обични смртници, покушавамо једни другима да објаснимо зашто су "Срби проклети" и зашто "само Србима светски моћници не дају право на сопствену државу"(?).
Борба за власт постаје све перфиднија и окрутнија. Сви знамо да нам је Косово отето... још одавно! Знамо и то да су се "творци новог светског поретка" одавно усагласили око Србије - кажу, опасност коју треба отклонити. Неки би се заклели да то значи растакање до најмањих целина, до београдског пашалука...
Одмиче јутарња кафа код "Жеље", а одговора на питање. "Коме и зашто смета Србија?" - нема.
Е, сад. Исто тако, као кад ми пијемо ту јутарњу кафу - све је очигледније, светски моћници, на неком 117.(или тако нешто) спрату, неког облакодера у Њујорку (или Вашингтону или ко зна где) "праве Билтен" који се шифрованим мејлом, док још кафа није ни попијена, шаље европским секретарима, портпаролима, престижним и амбициозним политичарима, који су каријере успешно изградили на понижавању (а, богами, и уништавању) Србије...Кад се потпише, кажу, и тај документ о формалном признавању Републике Косово - појавиће се нешто друго (у оном "Билтену"). Неће моћници дозволити овој држави да преживи ни као инвалид, са једним ампутираним делом тела. Неће дозволити јер ће се, опет, наћи, неко жариште, веће или мање, и ето нових политичких игара за старе и искусне играче - политичке странке са доживотним председницима и руководствима (част изузецима).
А онда ће се, опет, на изборе!
Јутарња кафа код "Жеље" ће бити још занимљивија. Жив разговор! Заборавиће се Косово... Па. зар нисмо гурнули у заборав и сва та бомбардовања и остало?
Биће још јутарњих кафа. И не само код "Жеље". Ту је и "Асторија", "Ловац", "Џонатан", "Комарац","Школарац", "Замак", "Окно"... Остали нису намерно изостављени - новински простор је ограничен. Биће и на свим тим другим местима јутарњих кафа... и разговора Али, НАС, сигурно, пре или касније, сигурно неће бити. Како је могуће да до сада тога нисмо били свесни? А - да ли смо и сада?
Круцијално питање о томе којим ће путем Србија наставити - европске интеграције или изолација - тако, бар кажу политички аналитичари и коментатори на, ових дана веома гледаној телевизијској емисији на "Б 92 ИНФО" - "Глас Америке" - чини се, остаје отворено (?),
Изгледа да смо превише дуго ходали по танкој жици и сада, када смо на дохват сигурног ослонца и друге стране великог зида, нисмо у стању да направимо одлучујући корак. (Звучи познато.)
Косово је проблем за Србију, како нам ових дана објашњавају историчари, већ више од сто година. И, док пијемо јутарњу кафу код "Жеље", ми, обични смртници, покушавамо једни другима да објаснимо зашто су "Срби проклети" и зашто "само Србима светски моћници не дају право на сопствену државу"(?).
Борба за власт постаје све перфиднија и окрутнија. Сви знамо да нам је Косово отето... још одавно! Знамо и то да су се "творци новог светског поретка" одавно усагласили око Србије - кажу, опасност коју треба отклонити. Неки би се заклели да то значи растакање до најмањих целина, до београдског пашалука...
Одмиче јутарња кафа код "Жеље", а одговора на питање. "Коме и зашто смета Србија?" - нема.
Е, сад. Исто тако, као кад ми пијемо ту јутарњу кафу - све је очигледније, светски моћници, на неком 117.(или тако нешто) спрату, неког облакодера у Њујорку (или Вашингтону или ко зна где) "праве Билтен" који се шифрованим мејлом, док још кафа није ни попијена, шаље европским секретарима, портпаролима, престижним и амбициозним политичарима, који су каријере успешно изградили на понижавању (а, богами, и уништавању) Србије...Кад се потпише, кажу, и тај документ о формалном признавању Републике Косово - појавиће се нешто друго (у оном "Билтену"). Неће моћници дозволити овој држави да преживи ни као инвалид, са једним ампутираним делом тела. Неће дозволити јер ће се, опет, наћи, неко жариште, веће или мање, и ето нових политичких игара за старе и искусне играче - политичке странке са доживотним председницима и руководствима (част изузецима).
А онда ће се, опет, на изборе!
Јутарња кафа код "Жеље" ће бити још занимљивија. Жив разговор! Заборавиће се Косово... Па. зар нисмо гурнули у заборав и сва та бомбардовања и остало?
Биће још јутарњих кафа. И не само код "Жеље". Ту је и "Асторија", "Ловац", "Џонатан", "Комарац","Школарац", "Замак", "Окно"... Остали нису намерно изостављени - новински простор је ограничен. Биће и на свим тим другим местима јутарњих кафа... и разговора Али, НАС, сигурно, пре или касније, сигурно неће бити. Како је могуће да до сада тога нисмо били свесни? А - да ли смо и сада?
