Навршило се тачно месец дана од самита Кине и земаља Централне и Источе Европе у Београду. Ми, грађани мале вароши, дочекали смо да нам општину познату по великом фудбалу у извештајима са значајног скупа помену као битно место будућих српско-кинеских еконо-мских односа. Индустријска зона у Стубленици је и раније окарактерисана као важан државни пројекат. У септембарском броју „Гласа“ најав-љени су дани привредног и инфраструктурног напретка шире заједнице и исказана спремност кинеских партнера из града Хуаинан да локалној самоуправи поклоне „Парк пријатељства“ на локацији старе сточне пијаце у Убу. Радо бих на тему парка прозборио коју, искрено и добро-намерно.
На првом месту постоји потреба да будући парк, без обзира на инвеститора, буде убски, прилагођен и усклађен окружењу, нена-метнут. У супротном, парк би у разуђеном и слабо изграђеном урбаном „ткиву“ овог дела вароши уместо новог градског центра постао „страно“ тело. Урбана легенда каже да је доста крава продато баш на старој сточној пијаци приши-вених репова. Проблем је настајао касније, кад реп отпадне, а насамереном купцу порасту магареће уши.
Друго, ако оставимо по страни термино-логију и теорију урбанизма (да ли је парк само површина већа од једног хектара) потребна је блиска сарадња локалних стручних служби и пројектаната у погледу техничких услова, изграђене и недостајеће инфраструктуре како би избегли грешке које смо не тако давно чинили непромишљеним избором локација за важне јавне објекте.
Треће, кад је уређење старе сточне пијаце у Убу већ извесно, хајде да осим тренутно слободних парцела погледом, идејама и реше-њима обухватимо цео простор: од спортске хале, дуж ограде основне школе и зелене пијаце, преко залеђа дворишта Првомајске улице до незавр-шених Мркиних зграда и Убаче. Бар је сад лако да, уз силу технике, 3Д анимације, сателите, авионе, дронове и геометре сагледамо Вашариште из свих углова и избегнемо замку парцијалног решавања и наметања визија, макар то било о туђем трошку. Тешко да могу да замислим лепо уређену јавну површину испуњену симболиком међудржавних односа Србије и Кине дугу 55 година без решеног: коначног изгледа паркинга крај улице Ивана Миловановића, помоћних улаза у дворишта основне и техничке школе, простор испред зелене пијаце, задњу страну дворишта Жике Сарме, неизграђену улицу Павла Петко-вића.
На последњој седници у 2014. години одборници Скупштине општине изгласали су одговарајуће одлуке и створили законске предуслове за почетак реализације пројекта „Парк пријатељства“. У светлу будућих много значајнијих економских и привредних збивања овај пројекат доживљавам као испит озбиљности институција локалне самоуправе, док вредност земљишта у јавној својини, које стављамо на располагање, однос са потенцијалним послов-ним партнерима, суд домаће и кинеске јавности намећу обавезу одговорног и креативног односа у раеализацији пројектантског и градитељског подухвата.
