Министар правде Никола Селаковић подсетио је том приликом, у убском Дому културе, да је током борбе са воденом стихијом било ангажовано преко 1.000 осуђеника са отвореним и полуотвореним статусом, који су помагали и у Обреновцу, Шапцу, Ваљеву, Убу...

„Свако треба да ради онај посао за који се спрема, нека свако уради колико може“, цитирао је Селаковић војводу Мишића по роману „Време смрти“ Добрице Ћосића. „Памтите ову помоћ, па вратите другима ако им затреба. На муци се познају јунаци!“, додао је Селаковић.

Притом је напоменуо како су се Дарко Глишић, председник Убске општине и Општинска управа код централних власти у Београду „борили за донације као да су њихове породице у питању“. Због тога је Уб први добио ову врсту помоћи, која, према Глишићевим речима, значи надокнаду око 10 одсто изгубљеног сточног фонда у поплавама.

Директор Управе за извршење заводских санкција (Управе српских затвора) Милан Стевовић је подсетио да казнено-поправне установе у Србији поседују 2.000 хектара земље, 13.000 грла стоке и солидну пољопривредну механизацију, што им омогућује да делују као велика породица. 

Тамнавским сељацима пожелео је да „у здрављу гледају стоку“, коју су данас добили, и да им се она „умножи“.

„Мало је рећи хвала за данашњу помоћ јер стока је извор живота Тамнаваца“, поручио је Дарко Глишић, председник Убске општине, и додао да та локална самоуправа „ни за милиметар неће смањити гас којим је кренула у обнову после мајских поплава“.

Данашња помоћ Убљанима ситгла је са економија затвора у Забели, који је највећи донатор, али и из Сремске Митровице, Падинске Скеле, Ниша и КПЗ за малолетнике у Ваљеву, као и окружних затвора у Лесковцу и Панчеву.