Галерија „Свети Лука” угостила је младу београдску академску сликарку Ивану Станисављевић Негић, која се убској ликовној публици представила изложбом слика и скулптура „Мојим небом.”  Уметничку поставку чини тридесетак слика, најчешће рађених комбинованом техником, у миксу уља на платну и песка, као и три скулптуре од дрвета. Оно што се посматрачу намах открива је чудесан хибрид „наиве” и академизма, аутентичан ауторски свет, који је Ивана успела да изгради упркос великом утицају деде и оца, Драгише и Милана Станисављевића из Јабучја, и ван граница наше земље познатих и признатих вајара, заступљених у чувеној Ларусовој „Енциклопедији наивне уметности света”.

- Н ије случајно што је Ивана, из топлог уметничког гнезда, озарена изнутра оним невидљивим сунцем, које је наследила од деде и оца, кренула својим небом, у потрази са симболима лепоте. Смисао те потраге заправо је смисао уметности. Ивана је одабрала сликарство, јер је интуитивно наслутила да је најважније од свега да не будеш налик ни на кога другога, а није ни мало лако разликовати се од оца и деде и тешко је на великом игралишту сликарске уметности изабрати тартан стазу којом није нико трчао. Али, Ивана је Такмичар, са великим иницијалом, и још већим потенцијалом – оценио је песник Љубивоје Ршумовић у каталогу за ову изложбу.

Ивана Станисављевић Негић (Београд, 1977) слика од двехиљадите године. Као трећа генерација уметника у фамилији, свој уметнички укус формирала је одрастајући поред храстових дединих и очевих фигура, али је захваљујући истраживачком духу и урођеној сензибилности изградила сопствени стил. Члан је УЛУС-а од 2010. Учесник је бројних изложби у земљи и иностранству и добитник признања на међународном Бијеналу у Јагодини 2003. године. Пре сликарства, успешно се бавила атлетиком и постизала подједнако добре резултате на препонама, спринту и скоку у даљ. Живи и ради у Београду.